Opet....
Ponovo!
Smejem se zadnjim pola sata. Samo se meni, dežurnoj ludi, dešavaju ovakve stvari. Trebalo bi da sam već navikla.
Uvek se zalepim za pogresne ljude. Da li bili to prijatelji, momci, drugarice, ma i rodbinu da sam birala ne bi izabrala veće manijake. :)... i opet se ubih od smeha. Trenutno me gleda drugarica i ne može da veruje da se smejem celoj situaciji.
Nego, da skratim... volim ja svoju porodicu i prijatelje...dobri su oni kakvih ima. Al momci su mi genijalni...prosto da se čovek zapita jel mi na čelu piše lepak za budale. Uf...upravo mi je, onako u prolazu, predmet mog interesovanja, javio da je lud za mojom drugaricom. A ja se ubih od smeha... :D
I da ovo je već treći put da mi se to desava... Prosto genijalno.
Sada glavno pitanje bi bilo... Da li sam ja luda i šta to meni fali... ili da li jednostavno svim muskim glavama, kad im kazem drugarica, proradi neki nenormalni hormon?