Iza ogledala

Ponovo!

Smejem se zadnjim pola sata. Samo se meni, dežurnoj ludi, dešavaju ovakve stvari. Trebalo bi da sam već navikla.

Uvek se zalepim za pogresne ljude. Da li bili to prijatelji, momci, drugarice, ma i rodbinu da sam birala ne bi izabrala veće manijake. :)... i opet se ubih od smeha. Trenutno me gleda drugarica i ne može da veruje da se smejem celoj situaciji.

Nego, da skratim... volim ja svoju porodicu i prijatelje...dobri su oni kakvih ima. Al momci su mi genijalni...prosto da se čovek zapita jel mi na čelu piše lepak za budale. Uf...upravo mi je, onako u prolazu, predmet mog interesovanja, javio da je lud za mojom drugaricom. A ja se ubih od smeha... :D

I da ovo je već treći put da mi se to desava... Prosto genijalno. 

Sada glavno pitanje bi bilo... Da li sam ja luda i šta to meni fali... ili da li jednostavno svim muskim glavama, kad im kazem drugarica, proradi neki nenormalni hormon? 

Aaaaaaaa, pa vi ste divni! :D 

Morala sam da se zahvalim na divnim rečima dobrodošlice! Obećavam da ćemo se svi zajedno smejati! :* 

Resila sam da poslusam savet dragog prijatelja i da pocnem da zapisujem "ludosti" koje mi padnu napamet. Mozda vam to sve bude smesno i interesantno a mozda vas samo podseti na novopecene turske sapunice... u svakom slucaju neke stvari ne treba da ostanu neobjavljene... Pa da probamo:

Dragi moji, :)

Svaki početak je težak. Al kad počinjete po stoti put u životu sve vam je to kao "dobar dan". Mislim da je svima dosta kuknjave i crnih misli. Naravno, i price kako je svima tesko u životu, kako se ne snalaze, kako pate, kukaju, placu... e ja se smejem... bez obzira da li je dobro ili lose osmeh nikada ne treba skidati sa lica. Zato cu se potruditi da vam na meni svojstevn način prenesem moje poglede na taj čudni život. 

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.