Plavi led


Koliko god se trudila neke stvari uvek ostaju takve kave jesu. Osećanja umeju da se nikad ne promene...ili moguće da jos nije vreme. Mada moglo bi se nesto desiti.
 
Ne želim da zvučim patetično i tužno i nesrećno jer to i nisam... samo prihvatam činjenice onakvim kakve jesu.
 
Znate kad vam se desi da vas neke oči pogode. Ostanu uvek u sećanju. Iako se maksimalno trudite ne možete da ih zaboravite... Plave, plitke al neverovatne. Sebične... mada za mene su i dalje magnet. Ponosne i prkosne... ponekad i zle. Mada su meni umele da deluju i kao da su pune ljubavi... Nedostaje mi taj plavi pogled. Čak bi i opet da se smrznem od hladnoce tih očiju, samo da ih vidim...
 
Bez obzira na sve... on je  moj plavi led... kraj i početak... jedini. Ali nikad moj do kraja...  
 
 

02/28,2012 Posted to Generalna

Comments (0)


Opet....

Ponovo!

Smejem se zadnjim pola sata. Samo se meni, dežurnoj ludi, dešavaju ovakve stvari. Trebalo bi da sam već navikla.

Uvek se zalepim za pogresne ljude. Da li bili to prijatelji, momci, drugarice, ma i rodbinu da sam birala ne bi izabrala veće manijake. :)... i opet se ubih od smeha. Trenutno me gleda drugarica i ne može da veruje da se smejem celoj situaciji.

Nego, da skratim... volim ja svoju porodicu i prijatelje...dobri su oni kakvih ima. Al momci su mi genijalni...prosto da se čovek zapita jel mi na čelu piše lepak za budale. Uf...upravo mi je, onako u prolazu, predmet mog interesovanja, javio da je lud za mojom drugaricom. A ja se ubih od smeha... :D

I da ovo je već treći put da mi se to desava... Prosto genijalno. 

Sada glavno pitanje bi bilo... Da li sam ja luda i šta to meni fali... ili da li jednostavno svim muskim glavama, kad im kazem drugarica, proradi neki nenormalni hormon? 

02/28,2012 Posted to Generalna

Comments (0)